Фригидни вукодлак, жудећи за топлином, враћа се у свој чопор у шуми. Није сам, али примамљив мирис га води до жене, која нестрпљиво поздравља његове првобитне жеље.
У срцу зиме, шума је пуст, замрзнути пејзаж.Температура је испод ниске температуре, а једини звук је пуцкетање снега под ногама.Ваздух је густ са мирисом бора и дивљине.Усред ове смрзнуте дивљине, стари, искусни ловац се нађе сам, тело га боли од хладноће.Овде је сатима, његово тело жуди за топлином другог.Док се креће по снегом прекривеном терену, не може а да не испусти исконски јаук, његово тело пулсира од жеље.Хладноћа само подстиче његову пожуду, чинећи га агресивнијим, животињским.Он је дивља звер у овој замрзнутој дивљини, његови примални инстинкти преузимају.Он није само ловац, он је предатор, спреман да тврди оно што жели, где год жели.Ово је његова шума, његово игралиште, и спреман је да остави свој знак.
